https://www.ivantic.info/Ostale_knjiige/Zdravlje/G.P.Malahov%20-%20Gladovanje.pdf
GENADIJ PETROVIČ MALAHOV - GLADOVANJE (knjiga)
SRČANA OBOLJENJA
Većina srčanih oboljenja javlja se usled sužavanja koronarnih
arterija i stvaranja tromba u njima. Gladovanje s
urinom resorbuje ih brže. Trombi i naslage holesterina, koji
prekrivaju zidove arterija iznutra, pri gladovanju rastvaraju
se sami. Lečenje gladovanjem efikasno je kod ateroskleroze,
akutnog miokarditisa, gojaznosti srca, endokarditisa,
običnog perikaiditisa. Mnogo teže gladovanjem se leci kalcinirani
perikarditis. Njega dobro otklanja samo minsko
gladovanje.
Za vreme dugotrajnog gladovanja srce se odmara. Ali ni
o kakvom odmoru ne može biti ni reči dok traje gladovanje,
stadijum iritacije hranom i delimično narastajuća acidoza.
Tek posle prve acidozne krize uočava se normalizacija pulsa.
On postaje blag, a krvni sudovi elastičniji. Ritam srčanih
kontrakcija se usporava. Tonovi se jasno čuju. Nestaju ekstrasistole
- prekidi rada srca s prevremenim impulsima iz
njegovih kontraktivnih mišićnih delova srčane komore i
pretkomore. Često se pri gladovanju normalizuju najslo
ženiji poremećaji ritma srčanih kontrakcija - paroksizmi
treperenja srčanih pretkomora, kada srce bukvalno radi u
mestu.
Koronarni poremećaji i srčane mane
Gladovanje se uspešno primenjivalo kao metod lečenja
gojaznih ljudi s hroničnim koronarnim poremećajima (nedostacima). Poboljšanje stanja većine obolelih objašnjava
se time što znatno mršavljenje vodi normalizaciji razmeštaja srca i poboljšanja koronarnog krvotoka.
Srčane mane obično nisu kontraindikativne za gladovanje,
ipak rokovi gladovanja ne smeju biti suviše dugi. U
nekim slučajevima kod tog oboljenja potrebno je bolesnicima
prepisivati što više odmaranja u krevetu. Kao rezultat
lekovitog gladovanja kod većine obolelih od srčanih
mana, uočava se poboljšanje opšteg stanja, kao i kompenzacija
srčane aktivnosti.
Karington kaže da je gladovanje najefikasnije sredstvo
za jačanje slabog srca i jedinstveno racionalno fiziološko
sredstvo. Do toga dolazi na račun triju faktora:
• dopunskog odmora, koji se obezbeduje srcu gladovanjem;
• poboljšanja čitavog sistema krvotoka i
• odsustva iritirajućili sredstava, kojima se obično pribegava
pri lečenju.
Kada manje radi, srce samo sebe leci. U stotinama
slučajeva oboljenja srca, koje je posmatrao H. Šelton, kao
rezultat kraćih i dužih gladovanja srce je postajalo zdravije i
jače. Kod mnogih ljudi potpuno se normalizovalo srce koje
su lekari smatrali „neizlečivim".
Smanjenje telesne težine olakšava rad srca. Kod ljudi,
koji pate od gojaznosti, srce mora da ulaže neverovatne
napore da bi primoralo kiv da cirkuliše po tako ogromnom
telu. Svaki izgubljeni kilogram olakšava rad srca.
S početkom gladovanja prekida se pristup soli u organizmu,
i to mu daje mogućnost da brzo izvuće vodu i so iz
otečenih tkiva. Skrivena otečenost, bolest i vodena bolest
momentalno nestaju. To, sa svoje strane, olakšava rad srcu.
